Crkveno venčanje u Srbiji: Sve što treba da znate o troškovima, proceduri i iskustvima

Crkveno venčanje za mnoge parove predstavlja najvažniji i najduhovniji deo dana kada sklapaju brak. Međutim, organizacija ovog svetog čina često donosi brojna pitanja, nedoumice i izazove. Od troškova i cenovnika, preko procedure zakazivanja, do praktičnih saveta - put do oltara može biti ispunjen nepredviđenim preprekama. Ovaj članak ima za cilj da pruži sveobuhvatan uvid u tematiku crkvenog venčanja u Srbiji, na osnovu brojnih iskustava, pitanja i dilema koje dele budući mladenci.

Troškovi i cenovnik: Najveća nedoumica

Pitanje finansija nesumnjivo je jedno od najosetljivijih kada je u pitanju crkveno venčanje. Ne postoji jedinstveni zvanični cenovnik za sve crkve u Srbiji, što stvara prostor za velike razlike u cenama i, nažalost, pojedinačne zloupotrebe. Cena venčanja može značajno varirati zavisno od parohije, grada, popularnosti crkve, kao i pojedinačnog sveštenika.

U praksi, troškovi se obično sastoje iz nekoliko stavki:

• Taksa za crkvu (zakup hrama): Ovo je iznos koji se plaća parohiji čiju crkvu koristite, naročito ako se ne venčavate u crkvi kojoj pripadate. Cene se kreću od simboličnih nekoliko hiljada dinara do 8.000, 10.000 dinara ili više u većim gradovima i popularnim crkvama. Neke crkve izdaju priznanicu ili uplatnicu za ovaj iznos.
• Prilog svešteniku: Ovde dolazi do najvećih neslaganja. Neki sveštenici otvoreno kažu cifru (često od 5.000 do 11.000 dinara, a u pojedinim slučajevima i više), dok drugi ostavljaju na mladencima da "daju koliko mogu" ili "koliko im je volja". Postoji i običaj da kumovi daju poseban prilog svešteniku.
• Hor: Ukoliko želite da ceremoniji dodate poseban duhovni i muzički pečat, angažovanje hora je izvanredna opcija. Cena hora varira, obično od 7.000 do 10.000 dinara, zavisno od crkve i broja pevača.
• Potrepštine za ceremoniju: To su stvari koje mladenci donose: četiri voštane sveće, belo platno (peskir) za povezivanje ruku, pehar ili čaša za vino, i crno vino. Ove stvari možete kupiti u crkvenim prodavnicama (gde često nude kompletan set) ili samostalno pripremiti. Cena kompleta kreće se od 2.000 do 5.000 dinara.

Kada se sve sabere, ukupni trošak crkvenog venčanja u većim gradovima lako može dostići između 15.000 i 25.000 dinara, a ponekad i više. Ovo izaziva ogorčenje kod mnogih, koji ističu da se radi o duhovnom činu koji ne bi trebalo da bude opterećen materijalnim iznosima. Kao što jedan sagovornik primećuje, često se desi da "nekom nije žao da plati restoran, muziku, konobare i ostalo, a žao mu je da plati za crkveno venčanje". S druge strane, mnogi smatraju da je ovaj čin neprocenjiv i da uložena sredstva vrede zbog duhovne vrednosti i uspomene koju stvara.

Posebno je kontroverzna praksa pojedinih sveštenika koji zahtevaju fiksne i visoke sume, što mnogi doživljavaju kao bezobrazluk. Postoje primera gde su sveštenici odbijali da obave opelo preminulima čija porodica nije platila parohijal, ili tražili dodatno plaćanje za obrede van svoje parohije. Zbog ovakvih slučajeva često se javlja potreba za jedinstvenim i transparentnim cenovnikom, iako neki ističu da bi to moglo imati i mane, poput nemogućnosti da siromašniji plate manje.

Procedura zakazivanja venčanja: Korak po korak

Da biste uspešno organizovali crkveno venčanje, neophodno je poznavati osnovne korake procedure.

1. Izbor crkve i sveštenika: Prvo morate odlučiti gde želite da se venčate. Možete birati crkvu parohije kojoj pripadate (mladoženjina parohija se tradicionalno smatra primarnom) ili neku drugu crkvu koja vam se dopada. Ako se odlučite za drugu crkvu, obično postoji taksa za njen zakup. Zatim je potrebno dogovoriti se ko će vas venčati. To može biti vaš parohijski sveštenik (koji će onda doći u tuđu crkvu) ili sveštenik te crkve. Ovo je važno pitanje koje treba razjasniti na vreme.

2. Provera datuma: Crkva ne obavlja venčanja za vreme velikih postova (Božićnog, Uskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog) i svetkovina kao što su Badnji dan i sam Božić. Takođe, prema crkvenim pravilima, venčanja se ne obavljaju sredom i petkom (dani posta), osim u tzv. trapavim sedmicama kada se post ne drži. Međutim, u praksi se često prave izuzeci, a za venčanje u vreme posta ponekad je potrebno pisati molbu i tražiti blagoslov episkopa. Subota se u crkvenom kalendaru smatra danom za mrtve, a nedelja danom za venčanja, ali se u praksi venčanja češće obavljaju subotom zbog praktičnosti.

3. Predbračni ispit: To je obavezan razgovor sa sveštenikom koji će vas venčati. Na njemu se daju lični podaci, predočavaju krštenice, upisuju podaci o kumovima, a sveštenik vas upoznaje sa tokom ceremonije. Neki sveštenici ovaj čin vrše veoma svečano, sa kratkom molitvom u crkvi, dok drugi imaju neformaliniji administrativni pristup. Prisustvo kumova je poželjno, a nekada i obavezno. Za ovaj "ispit" neki sveštenici naplaćuju simboličnu taksu (npr. 200-500 dinara), dok ga drugi ne naplaćuju.

4. Krštenice: Da biste se venčali u crkvi, oboje morate biti kršteni. Pravoslavna crkva priznaje i krštenje u rimokatoličkoj crkvi. Za venčanje vam trebaju izvodi iz matične knjige krštenih - krštenice. One se izdaju u crkvi gde ste kršteni, obično uz simboličnu naknadu (300-1000 dinara). Ako ne znate tačan datum krštenja, crkva može pronaći podatke u svojim knjigama, pod uslovom da znate godinu i mesto.

5. Kumovi: Kumovi na crkvenom venčanju moraju biti kršteni, a poželjno je da su i pravoslavni. Izuzeci su mogući, ali zahtevaju posebno odobrenje. Kumovi imaju ključnu ulogu tokom ceremonije - drže krune nad glavama mladenaca i svedoče činu.

Šta doneti na sam dan venčanja?

Na dan venčanja, neko od svatova (obično kum ili član porodice) donosi u crkvu kesu sa sledećim stvarima:

• Četiri voštane sveće: Obično se ukrašavaju, a nakon ceremonije mladenci mogu da ih čuvaju i pale na godišnjicu braka.
• Belo platno (peskir): Koristi se za povezivanje ruku mladenaca. Može biti jednostavan ili ukrašen vezenjem.
• Pehar ili čaša: Ne mora biti skupoceni pehar; može biti i lepa kristalna čaša. Iz nje mladenci piju vino tokom ceremonije. Neki savetuju da se koristi sopstvena čaša iz higijenskih razloga.
• Crno vino: Mali litark ili manja boca.
• Burme: Mladenci nose svoje burme.
• Koverta sa prilogom za sveštenika: Novac se stavlja u kovertu i daje svešteniku na kraju ceremonije, obično pre nego što krene čestitanje.

Trajanje ceremonije i hor

Sam obred venčanja traje između 15 i 45 minuta, zavisno od brzine sveštenika i toga da li je uključen hor. Hor značajno produžava i oplemenjuje ceremoniju, dajući joj svečani i uzvišeni ton. Mnogi mladenci koji su angažovali hor ističu da se ne kajaju, jer taj dodatni trošak donosi neprocenjivu emotivnu vrednost.

Venčanje u manastiru

Venčanje u manastiru je posebna i veoma privlačna opcija za mnoge parove. Manastiri obično nemaju fiksne tarife, već se prilog daje po mogućstvima i želji mladenaca. Međutim, ne manastiri obavljaju venčanja, pa je potrebno unapred proveriti. Atmosfera je često mirnija, duhovnija i intimnija nego u gradskim crkvama.

Crkveno venčanje bez gradjanskog

Moguće je obaviti samo crkveno venčanje. Međutim, važno je znati da je u Republici Srbiji jedino gradjanski brak pravno validan. Crkveni brak nema pravnu težinu po pitanju nasleđivanja, penzije, zdravstvenog osiguranja i drugih pravnih aspekata. Zbog toga se savetuje da se pre ili posle crkvenog obavi i ceremonija pred matičarem.

Zaključna razmišljanja

Organizacija crkvenog venčanja je put koji zahteva strpljenje, razumevanje i često dobru finansijsku pripremu. Ključ uspeha leži u detaljnoj informisanosti i otvorenoj komunikaciji sa sveštenikom crkve koju ste odabrali. Ne bojte se postavljati pitanja o troškovima, tražiti pojašnjenja oko procedure i dogovoriti sve unapred kako bi vaš veliki dan protekao bez stresa.

Na kraju, bez obzira na sve materijalne aspekte, crkveno venčanje ostaje sveta tajna, trenutak duhovnog jedinstva i blagoslova za zajednički život. Kao što jedan od sagovornika kaže: "Meni je crkveno venčanje najbitniji deo tog dana... taj čin nam mnogo više znači od svega ostalog." Neka ta mislja bude vodič kroz planiranje ovog važnog koraka u životu.