Kako Izabrati Fakultet: Praktični Vodič za Srednjoškolce u Nedoumici

Završetak srednje škole je uzbudljiv, ali i izazovan period. Pred tobom je jedna od prvih velikih životnih odluka - izbor fakulteta. Osećaj pritiska je normalan, pogotovo kada se oko tebe svi raspituju o planovima, a ti još uvek nisi siguran. Ako si učenik gimnazije opšteg smera, verovatno se osećaš da bez diplome danas "nisi ništa", a posebno sa završenom gimnazijom, koja ne daje konkretnu stručnu spremu. Dodatno, finansijska situacija u porodici, roditeljski razvod, neredovna alimentacija ili majka koja radi u fabrici mogu dodatno otežati odluku, posebno kada razmišljaš o skupim samofinansirajućim studijama.

Ovaj članak je napravljen da ti pomogne da se snađeš u tom haosu. Proći ćemo kroz ključne faktore koje treba da razmotriš: tvoje interese i afinitete, šanse za upis (konkurenciju i bodovanje), mogućnosti zapošljavanja nakon studija i, naravno, finansijsku stranu studiranja. Nemoj da te obeshrabri činjenica da su neki fakulteti, poput psihologije ili engleskog jezika, izuzetno traženi i da ih teško upisuju čak i vukovci. Postoje i mnoge druge, možda manje očigledne, ali podjednako vredne opcije.

Prvi korak: Prepoznaj svoje jačine i strasti

Pre nego što zagrebeš po spiskovima fakulteta, vrati se sebi. Šta voliš? Šta ti dobro ide? Ako imaš sertifikate za računarske programe kao što su Photoshop, Word, Excel, PowerPoint i daktilografiju, to govori o određenoj tehničkoj spremi i preciznosti. Ako imaš FCE diplomu iz engleskog i spremaš CAE, očigledno je da ti jezici dobro idu i da ulažeš vreme u njih. To su ogromne prednosti!

Sa druge strane, ako prirodne nauke "nikad nisu išle" i ne privlače te, to je takođe važan podatak. Iskreno se zapitaj: da li voliš da analiziraš, pišeš, razgovaraš s ljudima (društvene nauke, jezici, psihologija)? Ili te više privlače konkretni, praktični zadaci (organizacija, menadžment, informatika)? Nemoj birati fakultet samo zato što "tako treba" ili jer ga svi upisuju. Studiranje onoga što ne voliš može biti dug i mučan put.

Drugo: Realno sagledaj šanse za upis

Konkurencija je činjenica života na državnim univerzitetima. Međutim, nije svuda ista. Dok na Filološkom fakultetu za engleski, španski ili italijanski jezik, kao i na Psihologiji, ima stotine prijavljenih po mestu, postoje smerovi gde je konkurencija manja, a šanse za budžet veće.

Na primer, na Filozofskom fakultetu postoji više smerova. Za neke od njih, poput etnologije, arheologije ili klasičnih nauka, potrebni bodovi za budžet su značajno niži. Iako možda ne zvuče "glamurozno" na prvi pogled, ovi smerovi nude dubinsko znanje iz humanističkih nauka. Klasične nauke, na primer, podrazumevaju učenje starih jezika (latinskog i grčkog), što može biti izazovno i zanimljivo ako voliš jezike i istoriju. Međutim, ako "mrziš latinski", ovo očigledno nije put za tebe.

Ključna stvar je da proveriš informator ili zvanične sajtove fakulteta za podatke o prošlogodišnjim granicama za upis. Brojevi se menjaju iz godine u godinu, ali daju dobru smernicu. Takođe, obrati pažnju na prijemni ispit. Na nekim fakultetima (npr. filološki) on je ključan i zahteva temeljnu pripremu iz gramatike srpskog i stranog jezika. Na drugima (npr. filozofski za neke smerove) može biti lakši, ali opšta kultura i logika su takođe bitni.

Treće: Razmisli o "šta posle" - mogućnosti zapošljavanja

Ovo je verovatno najteže pitanje, jer je tržište rada u Srbiji nepredvidivo. Međutim, neke opšte smernice postoje.

• Filološki fakultet (jezici): Daje ti zvanje profesora i prevodioca. Posao profesora u državnoj školi može biti stabilan, ali ne i visoko plaćen. Mnogi se okreću privatnim časovima, prevodilaštvu ili radu u kompanijama (npr. u sektoru ljudskih resursa, turizmu, PR-u). Važno je napomenuti da studije engleskog jezika podrazumevaju i obimnu književnost, ne samo jezik. Ako ne voliš da čitaš i analiziraš književna dela, možda ovo nije najsrećniji izbor.
• Filozofski fakultet (filozofija, sociologija, pedagogija, itd.): Zapošljavanje je često "stvar sreće i veza". Diplomirani filozofi uglavnom rade kao nastavnici u gimnazijama, ako nađu mesto. Sociolozi mogu naći posao u istraživačkim agencijama, marketingu ili nevladinim organizacijama, posebno ako dobro savladaju statističke metode. Pedagogija može voditi ka radu u školama, vrtićima ili savetovalištima.
• Fakulteti sa manjom konkurencijom, a korisnom strukom: Obrati pažnju na smerove kao što su bibliotekarstvo i informatika (na Filološkom!), gde je konkurencija manja, a studije omogućavaju učenje više jezika i informacionih tehnologija. Mogućnosti posle su u bibliotekama, arhivima, muzejima, pa čak i u nekim kompanijama. Defektologija (npr. smer za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja) je izuzetno perspektivna i human oblast, sa sve većom potražnjom za stručnjacima.
• Turizmologija i hotelijerstvo: Ako volis dinamican posao i komunikaciju, ovo može biti dobar izbor. Međutim, zapošljavanje često zavisi od sezone, a rad turističkog vodiča je fizički i psihički zahtevan. Mogućnosti su u hotelima, turističkim agencijama, avio-kompanijama.

Zapamti: Diploma ti ne garantuje posao, ali ti otvara vrata. Konačan uspeh zavisi od tvoje proaktivnosti, dodatnih veština (jezici, računari), volonterstva, praksi i umreženosti tokom studija.

Četvrto: Finansijska strana - budžet, samofinansiranje, stipendije

Ovo je realnost koju mnogi maturanti moraju da uzmu u obzir. Ako živiš samo sa majkom koja je fabrički radnik i bakom sa penzijom, samofinansirajuće studije u Beogradu ili Novom Sadu mogu biti ogroman teret.

Zbog toga je cilj upisati se na budžet. Kako to postići?

• Maksimiziraj svoj uspeh iz srednje škole. Svaka ocena u četvrtoj godini je važna. Iako si u trećoj godini "jedva izborila tek odličan", fokusiraj se sada. Svaki dodatni bod iz proseka može da te pomeri na listi.
• Posveti se prijemnom ozbiljno i na vreme. Ako znaš da ti je prijemni slabija tačka (npr. zbog treme ili zbog obimnog gradiva), kreni sa pripremama što pre. Kupi testove iz prethodnih godina, razmotri pripremne kurseve ako su ti finansijski dostupni.
• Razmotri fakultete u drugim gradovima gde je konkurencija možda manja, a troškovi života niži od Beograda. Novi Sad, Niš, Kragujevac imaju odlične univerzitete.
• Istraži mogućnosti za stipendije (državne, fondacijske, studentske kredite). Iako su otežane, postoje.

Šta ako ne upadneš na budžet na željenom fakultetu? Jedna od strategija je da upišeš neki srodan, ali manje tražen smer na istom fakultetu gde lako upadaš na budžet (npr. bibliotekarstvo umesto engleskog), pa da se tokom studija informišeš o mogućnosti premeštanja na drugi smer. Međutim, budi oprezna - često se pri premeštanju gubi pravo na budžet i prelazi se na samofinansiranje barem jednu godinu.

Peto: Šta sa onima koji se dvoume između dva sveta?

Veoma je česta dilema: jezici (engleski) ili psihologija? Menadžment ili dizajn? Ekonomija ili veterina?

Kada se lomiš između dve stvari koje voliš, probaj ovaj pristup:

1. Projektuj se u budućnost. Zamisli sebe za 10 godina. Koji konkretan dan na poslu bi ti više odgovarao? Da li bi volela da provodiš vreme analizirajući tekstove i predajući, da pomažeš ljudima da reše emocionalne probleme, da organizuješ projekte ili da brineš o životinjama?
2. Uporedi programe studija. Nađi studijske planove oba fakulteta i pažljivo pogledaj predmete koje bi slušala u prve dve godine. Koji ti se više dopadaju? Koji izgledaju podnošljivije?
3. Razgovaraj sa studentima. Pronađi forume, grupe na društvenim mrežama, ili ako možeš uživo, pitaj studente koji već studiraju to što te zanima. Pitaj ih za iskren utisak: najveće prednosti, najveći izazovi, organizacija, profesori, kakva je atmosfera.
4. Nemoj zaboraviti na "kombinaciju". Danas je sve češće da ljudi ne rade ono što su studirali. Možeš završiti engleski, a kasnije postati odličan PR menadžer. Možeš završiti sociologiju, a onda specijalizovati menadžment ljudskih resursa. Fakultet ti daje osnovu, metodologiju mišljenja i diplomu. Pravi put često krene tek nakon njega.

Šesti korak: Aktuelne preporuke i "skriveni biseri"

Na osnovu iskustava generacija pre tebe, evo nekih smernica za fakultete koji se često spominju:

• Za ljubitelje jezika koji žele manju konkurenciju: Razmotri manje učene jezike (švedski, norveški, holandski) ili smer Bibliotekarstvo i informatika na Filološkom, gde možeš učiti više jezika kao izborne predmete.
• Za one kojima idu društvene nauke, a žele perspektivu: Defektologija (Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju) je izuzetno perspektivna oblast. Smerovi kao što su logopedija ili rad sa osobama sa smetnjama u ponašanju su traženi i u državnom i u privatnom sektoru.
• Za one koji ne žele prirodne nauke, a vole organizaciju: Menadžment u kulturi (na Fakultetu dramskih umetnosti ili privatno) može biti dobar izbor ako te privlači umetnička scena. Međutim, informiši se dobro o akreditaciji i mogućnostima posle.
• Za one koji traže stabilnost i jasnu struku: Visoke medicinske škole (medicinska sestra-tehničar, fizioterapeut, radni terapeut) traju kraće, konkurencija je manja, a posao je uvek potreban. Nakon toga možeš nastaviti specijalizacije.

Zaključak: Nemoj paničariti, već planirati

Odluka o fakultetu je važna, ali nije nepromenljiva. Mnogi l