Podizanje kapaka: Moj primer i sve što sam naučila

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. To nije bio izbor, već moj primer nasledne karakteristike. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, nije. Nos sam operisala zbog devijacije još u 23. godini, posle incidenta iz detinjstva - to sam morala da rešim. Podizanje kapaka, međutim, bila je druga priča. To sam htela oduvek. I odlagala sam.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije samo u pitanju dugogodišnje poverenje, već i činjenica da je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu, odugovlačila sam…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo "otvorili" oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve, i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka". Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije dok je efekat niti trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto delim svoje iskustvo o podizanju kapaka

Kad sam zakazala, po običaju, "trubila sam okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. Odjednom, kad sam progovorila, progovorila je i masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da govore o tome. Poštujem njihovo pravo, kao i moje da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Početak puta: konsultacije za podizanje kapaka

Proces podizanja kapaka počinje konsultacijama. To je ključan korak gde hirurg detaljno pregleda vašu anatomsku situaciju, sasluša vaše želje i objasni šta je realno moguće postići. Sa dr Anicom Jevremović ovaj deo je bio izuzetno detaljan. Svaka situacija je jedinstvena i zahteva individualni pristup.

Odgovori na najčešća pitanja o podizanju kapaka

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, dakle, brzo se završava i idete kući. Jako je važno da razjasnim neke stvari unapred.

1. Anestezija tokom podizanja kapaka

Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. Mada to zahteva i doplatu za anesteziologa.

2. Cena postupka podizanja kapaka

Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je tu negde oko odredene sume, mada se računa na možda kojih parsto evra više ili niže, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom nešto skuplji. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih okvirnih cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, neko sve uračuna u cenu… Vaše je da sve to unapred pitate.

3. Da li procedura podizanja kapaka boli?

Odgovor je: ni jedne sekunde. Ne boli ništa, ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan zbog oteklina, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za samo skidanje konaca. Ja sam se toga plašila, mislila da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj oporavak nakon podizanja kapaka: dan po dan

Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi "horizont". Ipak, ti prvi flasteri se skidaju nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja. Toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih šest dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog organizma pojedinačno.

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon sedam dana skinuti su konci, a nakon deset dana ja sam sa punom šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja kapaka. Tog desetog dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim!

Podizanje kapaka: dugoročni rezultati i razmišljanja

Ono na šta bih htela da se osvrnem su stvari koje su me drugi pitali, a na koje sada, nekoliko meseci nakon podizanja kapaka, mogu da dam još bolje odgovore.

Modrice nisam imala, ali hematomi od operacije koji se prirodno formiraju, vremenom "padaju" dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon deset dana, koja je bila dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali, da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada biste se zagledali, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam, a koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak je lako učiniti nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala podizanje kapaka?

Da, što sam oklevala i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Eto, pitam se. Zašto sam se "glupirala" s nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je naravno - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao "izubijani vanzemaljac" jako dugo, da neću zbog toga moći da snimam i radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne.

Taj deo je bio neobičan… Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Na dan operacije, međutim, čak nisam bila nervozna. Čekala sam da krene ono poznato: hladne ruke koje se tresu, vilica koja svakoće… I ništa od toga.

Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju toliko dugo. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro… Ja sam to jednostavno znala. A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Proces podizanjem kapaka može biti transformativan, kako fizicki tako i psihički. Kroz podizanju kapaka ne samo da se rešava funkcionalni problem, već se vraća i osećaj samopouzdanja. Moj put do podizanja kapaka je bio dug, ali konačan ishod je ispunio sva moja očekivanja.